250 din za vaučer za popust na izlet ŠARGANSKA OSMICA I UŽICE za 2500 dinara!

Program putovanja:

Polazak iz Beograda u 6h kod Vaznesenjske crkve, ulica Admirala Geprata.

Vožnja Ibarskom magistralom do Užica.

Užice je grad sa veoma dugom i zanimljivom istorjom.

Posle završetka Balkanskih i Prvog svetskog rata u Užicu se ubrzano počela obnavljati proizvodnja i industrija. Osnovana je Fabrika za preradu kože u Vrelima, železnička Kolska radionica, a 1928. u grad je iz Slovenije preseljena Fabrika oružja i municije Jakova Pošingera (danas „Prvi Partizan“- Namenska proizvodnja). Obnovljene su stare bankarske ustanove, a osnovane su i nove: Privredna banka, Užička prometna banka i Užička oblasna banka.Razvijala se putnačka železnička mreža: pruga Užice – Vardište, put Užice – Kraljeve Vode na Zlatiboru, put Užice – Kadinjača – Bajina Bašta.U periodu Drugog svetskog rata 1941-1945, Užice je bilo središte značajnih istorijskih događaja (Užička republika). Posle Drugog svetskog rata grad se polako razvija u veliki privredni i kulturni  centar zapadne Srbije. U gradu postoje osnovne, srednje i visoke škole, Učiteljski fakultet, Narodno pozorište, Narodni muzej, Istorijski arhiv, Gradska galerija, Narodna biblioteka, Muzej tehnike.

Hidrocentrala na reci Đetinji nalazi se ispod užičkog Starog grada, a napravljena je 1900.godine i jedan je od simbola grada Užica. To je prva električna centrala podignuta po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega pet godina posle podizanja iste takve na reci Nijagari u Americi.A kako je sve počelo i kada se u Užicu javila ideja da se koriste vodene snage Đetinje, saznaćete od našeg vodiča.     

Kamen temeljac za gradnju hidroelektrane na Đetinji postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15. maja 1899. godine. Po ondašnjim običajima kamen temeljac za podizanje kuće je polagao kum. Polažući kamen temeljac za elektranu, kralj Aleksandar je postao njen kum. Projekat za izgranju hidroelektrane na Đetinji izradio je inženjer Aćim Stevović, rodom iz Mokre Gore (u to vreme radio je u Železničkoj radionici u Nišu). Opremu koja će omogućiti primenu Teslinih principa u radu elektrane i prenos električne energije odabrao je Đorđe Stanojević. S obzirom na veliku težinu opreme koju je trebalo dopremiti iz Beča do Užica, rabadžijska kola vuklo je šest pari volova. Tako nešto, do tada, u Srbiji nije viđeno.

Među spomenicima u okolini Užica posebno se ističe memorijalni kompleks na Kadinjači (14 km zapadno od Užica-ne posećuje se ovom prilikom). Spomenik je posvećen borcima užičkog Radničkog bataljona, Posavcima i Orašanima koji su se žrtvovali 29. novembra 1941.godine štiteći odstupnicu glavnini partizanskih snaga iz Užica ka Sandžaku.U znak sećanja na otpor branilaca Užica, 1952. godine otkriven je Spomenik – piramida pod kojim senalazi kosturnica u kojoj su smešteni posmrtni ostaci većine boraca izginulih na Kadinjači

Jedna od najznačajnijih ustanova kulture u ovom gradu je Narodni muzej. Predstavlja poseban spomenički kompleks koji je od svog osnivanja smešten u dve zgrade izgrađene pred Drugi Svetski Rat za potrebe Narodne banke. U ovim objektima, u jesen 1941. godine, bili su smešteni Vrhovni štab NOPOJ i Centralni komitet KPJ, a u podzemnim prostorijama, tzv. Trezoru, bilo je civilno sklonište i partizanska fabrika oružja i municije. Muzej je formiran 1946. godine, a delatnost se zasnivala na prikupljanju i proučavanju materijala značajnog za kulturnu i političku istoriju Grada i okoline. Danas se u zbirkama i depoima ovog muzeja kompleksnog tipa nalazi oko 70000 muzejskih jedinica. Zgrade Narodnog muzeja su pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.Posetiocima su na raspolaganju dve stalne muzejske postavke i Legat slikara Mihaila Milovanovića, a povremeno i zanimljive tematske izložbe. Postavka Muzeja ustanka 1941. obuhvata period od martovskih događaja 1941. u Jugoslaviji do pada Užičke republike. Stalna muzejska postavka Užice – nastanak i razvoj, tretira period od praistorije do savremenog doba.Legat slikara Mihaila Milovanovića, prvog užičkog akademskog slikara, sadrži 15 slika (ulje na platnu), fotografije, dokumenta, odlikovanja i delove kućnog nameštaja iz zaostavštine porodice Milovanović. Za ovaj Legat Narodni muzej je dobio najveće muzejsko priznanje – nagradu Mihailo Valtrović.

Kratka pešačka tura kroz grad sa vodičem i poseta Narodnom muzeju (fakultativno). Slobodno vreme.

Nastavak putovanja do Mokre Gore i vožnja čuvenom ŠARGANSKOM OSMICOM.

Šarganska osmica predstavlja najatraktivniju muzejsku železnicu u Evropi i spominje se kao jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Visinsku razliku od 300 između stanica Šargan Vitasi iMokre Gore projektanti su početkom prošlog veka rešili prugom u obliku osmice.Na pruzi dužine 15.440m izgrađena su 22 tunela i pet mostova.Četiri godine je građena ova pruga, oko 200 ljudi ugradilo je svoje živote u nju, da bi 1925.godine prva parna lokomotiva krenula uz Šargan, čime je uspostavljena direktna veza Beograd-Sarajevo-Dubrovnik. Ali neumitna vremenska sila uništila je i vek parnih lokomotiva pojavom benzinskih i dizel motora i električne struje, tako da je pruga prestala da saobraća 1974.  

Krajem 19.veka poznati Mitar Tarabić prorekao je obnovu stare železnice ,,…samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmorišta i uživancije…“

U toku dvočasovne vožnje putnici će imati prilike da uživaju kroz šredele kroz koje prolazi pruga. Muzejska železnica je obnovljena 2003.godine kao turistički voz Nostalgija i prolazi kroz zakonom zaštićen park prirode, Mokra Gora i Šargan, koji se nalazi na padinama planina Zlatibora i Tare. Prva stanica je Deveti kilometer, toliko ima kilometara odatle do granice sa Bosnom, pa Jatare, poznata po tome što na njoj nikada nije prodata nijedna karta za voz, niti je neko sišao sa voza, poznato odmorište za lokomotive nekada a danas predivno mesto gde se putnici mogu okrepiti u toku vožnje, u predivnom ambijentu,  zatim i stanica Golubići, gde se nalazi kamen ljubavi i gde su snimane neke scene Kusturičinog filma Život je čudo. Vožnja sa pauzama na stanicama i vidikovcima traje oko 2.5 sata.

Posle vožnje Šarganskom osmicom, polazak za Beograd. Planirano vreme dolaska u Beograd do 22h.

NAPOMENA: AGENCIJA ZADRŽAVA PRAVO PROMENE REDOSLEDA POJEDNIH LOKALITETA/DESTINACIJA, NASTALIH ZBOG OBJEKTIVNIH OKOLNOSTI, GUŽVI U SAOBRAĆAJU, PROMENE RADNOG VREMENA OBJEKATA KOJI SE OBILAZE I DRUGIH NEPREDVIĐENIH OKOLNOSTI.

Popusti za decu:

• Deca do 5-12 godina – plaćaju 2300 din, imaju sedište u autobusu.
• Deca do 5 godina – gratis, imaju sedište u autobusu

U cenu je uključeno:

• Prevoz modernim turističkim autobusima
• Usluge licenciranog turističkog vodiča
• Troškovi organizacije putovanja
• Vožnja Šarganskom osmicom u trajanju od 2,5 sata

U cenu nije uključeno:

• Individualni troškovi
• Ulaznica za Narodni muzej u Užicu – 150din